Применом математичких прича унаставној пракси намеће се њихова подела која се мора прихватити условно, а суштински проистиче из њихове намене, дужине и начина презентовања. Према наведеном постојале би следеће врсте прича:

-дуже математичке приче

-дечје математичке приче-приче на основу слика

-приче кроз тест – на почетку, у самом тесту и на крају

-приче на основу математичког садржаја, израза

 

Дуже математичке приче  су приче из обичног живота, непосредног окружења, проткане маштом, необичне јер садрже елементе изненађења, интересантне, подстицајне, прилагођене узрасту ученика. кроз њих ученици долазе до нових сазнања. Оне имају свој назив, што омогућава ученицима да их дуже памте. Поједине приче прате и слике или наставни лист ( конкретна искуства добијена путем слике везују се за одређене вербалне  симболе  пролазећи пут од конкретног ка апстрактном и обрнуто).

Намењене  су враћању деце  правим изворима и вредностима. Враћа дете себи, природном детињству, нерогобатним цртаним филмовима, природи, стварима из обичног живота, приближавају децу бајкама ( прилагођене су степену дечје маште). Оне су васпитне и хумане  (развијају хуман однос свему око себе), емотивне су а ниједна неће да расплаче дете – они им притичу у помоћ.

Усмеравају дете као личност ка позитивним вредностима. Помаже му да заузме свој став, сазнаје како се решавају  конфликтне ситуације и подстичу дете да у свему мери позитивно и негативно. Дете спонтано сазнаје оно што треба да сазна, ненасилно, шта је срж онога што треба да извуче из приче. Буде интерес за комуникацијом, развијају осећај за добар текст, причу, љубав према драмским и ликовном стваралаштву, сазнају различите начине учења.

Свака прича у себи садржи математички аспект, што је веома битно, да ученици не би стекли погрешну представу о математици. разне варијанте при решавању проблема, задатака, код ученика изазива велику заинтересованост наводећи их да правилно размишљају и логички и математички.

При томе, свака прича је сама по себи специфична: уз неке се користи наставни лист са одређеним захтевом који је везан  за причу или проистичу из ње, као што је допуњавање, доцртавање, бојење итд, цртеж који прати причу, дидактички  материјал  помоћу кога ученици уче подстакнути причом. радње прича су смештене у различитим временским и просторним амбијентима од далеких предела, недодиривих и тајновитих, морског дна, природне средине, Дизниленда, ЗОО врта, до урбане средине, односно непосредног окружења.

Када ће се поједина прича користити зависи првенствено од њене намене, затим од састава одељења, а посебно од интуиције наставника која имаулогу да у правом тренутку на тај начин побуди мотивисаност ученика за праћење и савладавање планираног садржаја.

Дечје математичке приче су приче које путем визуелног материјала пружају веће могућности поступног савлађивања садржаја  и развијање способности апстраховања. Конкретна искуства добијена путем слика везују се одређене вербалне симболе прелазећи пут конкретног  ка апстрактном и обрануто.

Рад у сликама даје могућност интезивнијег бављења појединим сликама и њихово међусобно упоређивање. Овакав начин учења код ученика изазива знатно веће интересовање за одређену материју. познато је да је један од основних фактора успешног учења мотивација, а интересовања сматрамо као мотивациони процес.

Презентовање наставних садржаја визуелним путем потпомогнут вербалним излагањем доприноси лакшем усвајању,доживљавању интеракцијских односа и комуникације између самих ученика,заједничком исправљњу грешака има низ педагошких предности и више одговара деци овог узраста.

Дечје математичке приче су приче којима,на основу програма у сликама, деца причају и закључују. Представљају вид програмираног и активног учења. Деци се даје могућност да заједнички осмишљају приче,корак по корак.Слике се гледају једна по једна свака следећа логички даље развија оно што је претходном приказано и представља нови корак у стицању знања и описмењивању ученика.

Градација садржаја по тежини захтеа,уз поштовање принципа од познатом ка непознатом и новом, и од општем ка појединачном,има за циљ ненаметљив и природан ток учења.

Правилно постављен проблем усмерава ученика да слику пажљиво посматрају,о њој размишљају и на крају дају одговор.

Приликом посматрања слика ученици опажајући предмете опажају и односе између предмета,делова целина односно ученика закључује на прецентивном нивоу.Имајући у виду да је деци све до ране адолесценције овакав начин закључивања и најприступаљчнији онда је то важан аргумент за употребу слика.

Програм у сликама садржи велики број стимулативних облика који могу ученику да олакшају али и отежају опажање.Слика треба правилно одабрати.

Овакав облик рада и учења прожет посматрањем и мишљењем, темељан је и трајан, веома ефикасан иако је његово место и улога релативно ограничена.

Пример приче које смо самостално саставили јесте ,,Три прасета“ за обраду броја 3 у првом разреду.

ТРИ ПРАСЕТА

 Некада давно у близини једне шумице, у кући од сламе, живела су три прасета. Живели су мирно и срећно. Сваки дан су се хранили жиром из оближње шуме. Када им је кућа постала тесна браћа се договоре да направе једну кућицу од дрвета, а другу од цигле и да се раздвоје. Најмлађе прасе оста у кући од сламе. У кући је имало три столице и три кревета.

Задатак:

Колико је направљено кућица?

Колико је било прасића, столица и кревета у кући од сламе?

_________________

Нацртај прасиће, столице и креветиће.

 

На растанку свако узе свој кревет и столицу. Упозорише једно друго да воде рачуна да их вук не изненади. У кући од сламе оста најмлађе прасе. Ближила се позна јесен. Дувао је хладан ветар. Угледало је један облак. Сигурно ће киша. Погледа у прозор и угледа вука који  се приближавао.

 

Задатак: Колико је било облака? Колико је облака недостајало да буде 3?

_________________________________________________________________

Прасе брзо затвори прозоре. Телефоном обавести браћу да им се приближава вук. У том тренутку вук је већ почео да дува. Дунуо је два пута и поче да пада кров. Прасе се извуче на супротну страну кроз прозор и дотрча до кућице од дрвета. У том тренутку је чуо завијање вука и ,,трас“. Вук је срушио кућицу од сламе.

Колико је пута вук дунуо и срушио кућицу?

____________________________________

 

Друго прасе отвори врата и прими свог брата унутра. На плафону су биле две сијалице, на зиду две слике. У близини су се налазила два штапа. Узели су штапове и спремили се за борбу са вуком. Чули су испред врата: Прасићи решите следећи задатак и нећу вам срушити кућу.

 

Задатак: Ако сам срушио једну кућу од три ваше куће, колико ми је још остало?

______________________________________________

 

Прасићи одговорише али вук поче ипак да дува. Искочише кроз прозор и у последњем тренутку отрчаше до кућице од цигле. Кућица од цигле је имала три прозора и једну терасу. Пошто је вук срушио и кућицу од дрвета, прасићи се удобно сместише у кућу од цигала. Срећни што су поново заједно узели су да играју карте. Једно је извукло број колико је било вукова, друго је извукло број колико је било прасића, а треће је извукло број срушених кућа.

Задатак: Које су бројеве извукли прасићи? Напиши.

___________________________________________________________

 

У тренутку су чули  да им се приближава вук. Тражио је од прасића да изађу. Прасићи нису хтели. Вук је запретио да ће им и ту кућицу срушити само три пута да дуне. Прасићи су мирно наставили да играју карте. Вук је дувао, дувао, али кућица није пала. Вук се попео на кров и хтео да уђе у кућу. Прасе заложи ватру. Вук упаде у огњиште и изгоре.

 

Лидија Виденовић ОШ ,,Јелица Миловановић“ Сопот

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements